a) Udruživanje u zajednički projekat poboljšava svaki posao što se tiče fondova ili podsticaja koji trebaju da se dobiju kroz Evropsku uniju. Sami projekti su definisani po pravilniku Evropske unije mogu se udružiti i sa tim pronaći mnogo više samih fondova novih projekata i svega ostalo što Evropska unija nudi.
b) Kad već pričamo o samom udruživanju vezano za sve to treba napomenuti da ima dosta toga gdje se može poraditi na tome i da ima ono što je najbitnije a to je da se može podijeliti na jedan način koji može da zadovolji sve aktere koji ulaze u zajedničke projekte jer Klaster je tu da to bude sve transparentno i da nema nikakvih problema.
c) Posebni akcent treba staviti na zajedničke projekte ekologije i proizvodnje zdrave hrane naravno ne smijemo zaboraviti ni Energetski sektor (solarne elektrane) koji u zadnje vrijeme ima jednostavno ogromnu i brzu ekspanziju uz pomoć naravno tih Fondova i kredita i Evropskih banaka i Evropske unije. Nekad čujemo od naših političara i ostalih da Evropska unija ne daje pare u stvari da blokira neke projekte i sve ostalo što naravno nije tačno , ako se radi sve po propisu u stvari da se uradi ovaj način koji oni diktiraju a to je najbolji način za naše krajeve jer tu nema loše agende nego je samo da se pomogne razvoj naših krajeva i naših kompanija privrednika i poljoprivrednika.
d) Evo jedno par primjera u stvari projekata gdje su urađeni baš na taj način gdje je učestvovalo više kompanija sama izgradnja hidroelemenata u stvari izgradnja određenih odbrambenih objekata protiv poplava. Jedna od bitnih stavki je tu recimo izgradnja samih puteva da li Republike Srpske ,Bosne i Hercegovine ili šire dosta toga finansira se iz Evropske unije i Evropske fondova. Klaster može i mora da izađe na takve tendere zajedno da uspije da dobije to i da na kraju toga podijeli ono što je potrebno svima koji učestvuju na takvim tenderima. Kad gledamo sa gledišta što se tiče prehrambene industrije hrane i svega ostalog moramo gledati da sami projekti proizvodnje ili sami projekti brendiranja izlaska na njihovo tržište tu se isto subvencije daju. Samog tog posla jednostavno nebo je granica .U svemu tome je naša sposobnost da se pokažemo kao nešto veliko i kvalitetno i na našem tržištu naravno kao i na inostranom.
a) Što se tiče zajedničkog izlaska na javne tendere nebitno u kojoj državi mnogo je lakše raditi kad je Klaster mnogo veći i mnogo više ima i proizvođača i samih građevinskih firmi koje mogu da rade sve poslove koji se nađu na samim tenderima.
Zato treba naglasiti da na par hiljada tendera koji se pojave svakih par mjeseci treba izaći na njih što više a za taj posao imamo strucnjake u našem timu koji prate sve konkurse i tendere te apliciraju na njih. Suština izlaska je u tome da naši kooperanti članovi Klastera dobijaju poslove pa samim tim imaju zarade i profite .
b) Mi dosta puta čujemo na našim prostorima da su neki tenderi pripremljeni za određene ljude i tako dalje da ti ljudi jednostavno dobiju tender zato što imaju neko poznanstvo ili čak možda su nekome stavili deblju kovertu u džep. Određeni tenderi imaju jednostavno tolike kriterijume zahtjevne poput recimo građevinskog sektora koji traže određenu mašineriju koja treba da se ima za izgradnju nekoga puta ili nekog objekta i zato je mnogo teže manjim firmama da uopšte rade taj posao jer ne mogu da izađu na tender pošto nemaju recimo ni pola tih stvari što se traži , tu vam pomogne Klaster u tome jednostavno jer svi smo za jednoga jedan je za sve i tako je ta priča zaokružena gdje se može mnogo više uraditi što se tiče javnih tendera kao i privatnih .
c) Tenderi imaju dosta toga zanimljivog pogotovo što dosta toga uvezano sa određenim IPA fondovima ili GEFF fondovima ili ostalim Evropskim fondovima i suština je toga da se tu mogu dobiti podsticajna sredstva i još mnogo toga. Zato vam je potrebno imati povjerenje u tim (Klaster) koji može da obezbjedi određenu dokumentaciju kako bi se moglo nastupiti na svim našim tržištima sa jednim glasom u stvari sa glasom Klastera gdje može da obezbjedi mnogo više posla za ogroman broj svojih članova.
a) Apliciranje na razne konkurse koje nudi Evropska unija treba biti transparentno i treba raditi na vrijeme ,mnogi ti konkursi traju određeno vrijeme i treba se potruditi maksimalno da se uradi sve što treba da bi se izašlo na što više konkursa da bi na kraju toga mogli da izađemo na što više projekata.
b) Apliciranje na same konkurse mora da radi naš stručni tim i treba da bude potkovan naravno znanjem i mora da to radi na jedan transparentan način i da svi članovi Klastera bilo koliko bili veliki ili mali, mogu da računaju na to šta im treba i kako im treba . Evo sada jedan mali primjer recimo što se tiče poljoprivrede ako bi nekom od naših članova trebalo bi neka veća mašina ili izgradnja nekog novog objekta može se ići na takve konkurse da se uključi još neki određeni broj ljudi te bi se moglo uzeti više novca na samom konkursu.
c) Mnogo tih konkursa nažalost ostane nepopunjenih i te pare se ne iskoriste kako su bile namjenjene i tu imamo jedan veliki problem gdje jednostavno kasnimo za mnogo toga i ne iskorištavamo recimo te fondove kao što ih je iskorištavala Rumunija koja dan danas izvlači ogromna sredstva iz Evropske unije i najviše napredovala kao nova članica. Dok mi naprimjer imamo sredstva namjenjena Zapadnom Balkanu gdje spada i BiH. Naše je da se uklopimo u taj sistem koliko toliko u stvari da napravimo jednu veliku priču i da se iskoriste ti fondovi na jedan lijep legalan i transparentan način.
a) To tržište je toliko veliko što se tiče izvoza da kad nastupate sami i s vašom količinim proizvoda da li to bili proizvodi prehrambeni da li to bila zdrava hrana da li je to na kraju krajeva metalna industrija drvna industrija i sve ostalo jednostavno ga ne možete podmiriti jer je ogromno nema vas jer ste mnogo mali.
b) Cilj našeg Klastera jeste u tome da se obezbjedi veće tržište , da se izvozi u Evropsku uniju i da se napravi takozvana zajednica barem 200 300 firmi za početak i onda možemo da pravimo zajednički brend i tržište pod jednim imenom pod jednom kapom gdje možemo zajedno izaći i obezbjediti sve što je potrebno šta klijenti širom cijele EU traže od nas u stvari da imamo dovoljnu količinu svega – adekvatan i kvalitetan asortiman .
c) Dogovor oko podjele posla i ostalih stvari to se jednostavno može dogovoriti iz posla u posao što se tiče Klastera on je tu da nudi kompletnu podršku od logistike do prodaje do samih licenci koje su potrebne za izvoz a naša velika dijaspora pobrinuće o tome kroz posao posredništva da posla ne može nikad nestati. Ljudi imaju ambiciju koji hoće kroz takav posao da rade mogu uvijek se uputiti u razne kompanije da li u Njemačkoj Francuskoj Italiji i ostalim zemljama onda obezbjede dodatno tržište zarade i svoje postotke i mogu da nastave svoj život dalje.
d) Govorimo o tržištu Evropske unije zbog samih propisa regulativa i svega ostalog zbog toga je najteže tržište poznato u cijelom svijetu. Tržište evropske unije je dobro deklarisalo šta želi i kako želi da dolazi na njihove prostore tako da ti propisi moraju da se poštuju da bi mogli sami članovi Klastera da urade ono najbitnije a to je da ispoštuju EUnormative i propise te s time zarade mnogo više para. Sa samom saradnjom sa našim klijentima ,kooperantima i članovima u Evropskoj uniji mogu nam pomoći i oni novi članovi naseg Klastera koji su iz Evropske unije koji mogu isto tako da zarade kroz posrednički posao ili da budu dio tima što se tiče samih tendera Evropske unije i tog posla koji radi sami Klaster.
a) U zadnjih par godina došlo je do ekspanzije elektrana u mnogim državama bivše Jugoslavije, radi lakšeg nastupanja na tržištu sa prodajom te električne energije potrebno je ući u zajedničku priču kao što je već uradjeno u Sloveniji Hrvatskoj a i u Bosni i Hercegovini. Suština nije samo u tome da se obezbjedi tržište već postoji veliki nedostatak struje u samoj Evropi. Ali treba obezbjediti zajedničku službu u stvari obezbjediti ono što je najkritičnije a to je financiranje i pomoć kod izgradnje u stvari da se to obezbjedi .Ono što je najbitnije je da će EU da nadzire samu izgradnju da ne bi došlo do određenih marvelizacija od strane raznih kompanija.
b) Uključivanje u edukaciju u rad sa takvim elektranama i kompanijama cilj je da se smanji trošak svima u stvari da se obezbjedi veća zarada i bolja saradnja. U samom tom poslu treba pratiti kako se zakoni mijenjaju šta se dešava na terenu na u stvari šta se i na kraju može promijeniti , pripremiti se na to da ne bi iznenadilo članove Klastera o čemu se radi.
c) Ako ima neko želju da bi izgradio sebi elektranu a da ne zna kako bi postupio u stvari ne zna kako bi pokrenuo tako nešto – tu mu Klaster stoji na raspolaganju što se tiče same edukacije ili što se tiče same papirologije i na kraju krajeva i samog kreditnog zaduženja i svega ostalog da to bude transparentno kvalitetno i da ne bude skupo. Suština svega je toga da se što više ulagača nađe da mogu da ulažu u takav vid zarade da li to bili iz stranih zemalja ili naše domaći.
a) Privredni brend , to je velika potreba u Klasteru da bi se moglo pod istom kapom da nađe mnogo više kompanija firmi i pojedinaca koju se vide u takvom poslu. Naravno on se razlikuje dosta od poljoprivrednog jer tu ne mora biti ni proizvodnja toliko koliko može biti recimo građevina može biti transport može biti mnogo toga i sama fabrička proizvodnja može da stane pod istu kapu.
b) Potrebe za brendiranjem Klastera jesu velike a potrebe pojedinaca da budu u tome su isto tako velike zato što jednostavno promovišemo zajednički posao zajednički rad a svaka od kompanija može da i dalje promoviše sebe na svoj način koji ona želi ili da se konsultuje sa timom u Klasteru koji može da im pomogne što se tiče same promocije u stvari marketinga.
c) Suština ove priče oko samog privrednoga brendiranja je u tome da možemo da nastupimo po teritoriji bivše Jugoslavije iz Evropske unije kroz javne tendere kroz privatne tendere kroz sami posao koji može da se uradi u svim tim zemljama i sa tim postajemo mnogo veliki i možemo da se odazovemo svakoj prilici u stvari sve što se mora da uradi možemo da stignemo. Ako ste zapamtili one stare
firme iz one bivše države onda znate da su tada bili giganti na samom poslu recimo građevinarstva , fabričke kompanije nažalost to je sve uništeno zato moramo da ubrzamo sebe i da izgradimo nove brendove gdje možemo doći na kompletna tržišta EU i Balkana.
a) Mi na našim terenima imamo jako malo poljoprivrednih brendova i ti su manje-više regionalnog sastava , potrebno je raditi na zajedničkom brendu a naravno ove koji već postoje ne treba dirati oni mogu da i dalje funkcionišu na svoj način i razvijaju svoj koncept. Mnogo je lakše nastupiti na Evropskim tržištima ili na tržištima Ex Jugugoslavije ako imamo svoj brend koji ide organizovano preko našeg Klastera koji je dosta vidljiv u stvari dosta velik u to može da stane bilo kakav proizvod.
b) Problematika danas je što je 21 vijek tu a naši ljudi su ostali sa razmišljanjima i navikama o sistemu rada jednostavno u 20-om i dalje misle da marketing i reklama ne treba da se radi. Današnje vrijeme je tako da ako nisi marketinški vidljiv ne postojiš ,što je problem kod samog marketinga i to zato što to jednostavno marketing i reklame koštaju puno para. Ako radimo sa 100 poljoprivrednika ili 200 onda radimo nešto drugo jer jednostavno ljudi imaju povjerenje u naš tim i imaju sklop rada najbitnije je da niko ne plaća i ne ulaže svoj novac za reklamu . Da bi se brend uradio kako treba imamo svoju ekipu u Klasteru koja bespeijekorno i ekscelentno radi svoj dio posla a to su marketing ,reklame ,prezentacije ,simpozijumi i seminari.
c) Zašto brendirati – zato što jednostavno s tim dobijate bolju cijenu veći kvalitet i na kraju dobijete veće tržište zato što rade naši posrednici naše kompanije koji su već u Evropskoj uniji koji mogu da potraže više tržišta (poslova) a mi moramo se pobrinuti da napravimo brend kako treba da napravimo kontrolu proizvoda i da to bude po propisima Evropske unije i po propisima država Ex Jugugoslavije . Dosta imate manjih proizvođača ako jednostavno nemaju novaca da to sve pokrivaju i oni su nažalost
dosta puta u kandžama nekih preprodavaca u stvari takozvanih švercera koji iskorištavaju ovaj vakum koji postoji u našim državama. Ime Brenda nije toliko bitno koliko je bitno ko stoji iza toga i kako to pogurati da ti ljudi mogu da zarade mnogo više para i da se razvijaju onim tempom da taj 21 vijek već postoji i da treba poraditi ubrzati sve to jer puno naših proizvođača jednostavno nije u tome vijeku nego su ostali u 20 nažalost ne zato što ne bi ljudi znali nego nemaju dovoljno sredstava da bi kupili određene alate, mašine , zemlju i tako dalje a preko našeg Klastera do svega mogu doci bez gubitka vremena i bez problema.
a) Nažalost kod nas su jako loše zastupljeni brendovi turizma jer na tome ministarstvo jako loše radi i mnogo lakše raditi u Klasteru zato što se može obezbjediti raznovrsnost ponude što se tiče turizma čitave Bosne i Hercegovine i naravno teritorija bivše Jugoslavije.
b) Zašto postaviti sve u jedan brend – zato što može dovesti strane investitore i našu dijasporu da ulože u naše turističke bisere gdje se može napraviti mnogo posla i obezbjediti nova zapošljenja nova ulaganja i sa tim dolaskom i novih turista. Ako radite kao manja organizacija onda imate taj problem kad bude trebalo da se finansira 20 30% zajedničkih projekata kako doći do tih para i kako obezbjediti ono što je najbitnije bankarsku garanciju.
c) Nažalost mi smo ljudi sa teritorije bivše Jugoslavije više volimo sve drugo a ne volimo svoje , ne kažem ja da je svako takav ali mnogi jesmo, dok ovde kažu za prirodu da je to neka ružna riječ neka “vuko.ebina” da ne kažem dalje a kažu u Austriji Njemačkoj drugim zemljama da je to jednostavno priroda samo da napomenem recimo za jednu Bosnu i Hercegovinu to možda mnogo ljudi ne zna da jedna Bosna i Hercegovina ima oko 200 Vodopada. Kada pogledate da cijela Italija Austrija još i Belgija kad sastavite imaju manje nego jedna Bosna i Hercegovina. Znači mi prirodnih ljepota imamo mnogo , samo trebamo da radimo na tome da dovodimo turiste u naše krajeve.
d) Kad poredimo ostale zemlje onda dođemo do jedne impresivne brojke najveći problem na Balkanu jeste zadržavanje turista na određenom mjestu u stvari moramo raditi na povezivanju turista to se radi na takav način da se recimo turisti zadrže u jednoj opštini onda ih preporučimo ili povežemo da posjete i drugu i treću destinaciju ili opštinu tako tim nesebičnim radom promovišete sve te opštine i gradove a dobijate na kraju mnogo više turista zarade i profita zato što će da se priča o svim tim lijepim mjestima, gradovima i tim divnim ljudima koji žive na ovim prostorima.
© 2024 All Rights Reserved Synergy Balkan&Europe, Web design by Web Creative Studios