a) Sami posrednici koji rade za Klaster nemaju nikakvih troškova osim samoga članstva. Biti posrednik u takvom poslu je mnogo lakše , to rade fizička lica jer jednostavno su dosta više rasuta po toj Evropi i rade u mnogim kompanijama tako može da se postane jako brzo posrednik u poslu. Njihov zadatak je taj da nađu određene firme ili pojedince gdje im je potrebna određena roba dal to bila stolarija keramika namještaj metalna industrija ili bilo šta drugo.
b) Posrednik u svemu treba da shvati samo da se to radi legalno po zakonima i da tu nema nikakvih isplaćivanja na ruke i da ide sve transparentno , sa tim ga isto Klaster zaštiti da on ostane posrednik između firmi A i B ili C. Sami Klaster hoće da sarađuje sa dijasporom jer dijaspora je jedna velika privredna grana koja jednostavno daje i ulaže ogromni novac
u našu zemlju ali mi hoćemo da radimo na taj način da možemo toj istoj dijaspori ponuditi i Tim stručnjaka koji mogu pomoći u realizaciji ideja , planova , pripremanju razne dokumentacije , dobijanju raznih dozvola i koja može da im pomogne na taj način da oni mogu da ulaže svoje novce u svoja sela u svoje gradove u svoje ulice.
c) Saradnja mora da bude transparentna i mora da bude korisna više za posrednika nego za sam Klaster, sa tim želimo da stimulišemo kompletnu dijasporu koja nije mala da nam pomogne pronaći klijente a sa tim obezbjediti njima jednu lijepu zaradu a nama proširenje tržišta. Suština te priče jeste da ne postoji neka politička volja ili nevolja da sprečava te ljude da ulaže svoje novce i svoj trud u svoju državu. Svima nama je jasno da svako ne može biti posrednik i svima nama je jasno da svako i ne želi da bude posrednik. Ali ne može niko da ospori to da ne trebaju mu pare u stvari da ne želi da zaradi više.
d) Biti posrednik ne znači samo da se bavite sa tržištem nego možete da radite nešto što je još važnije a to je dovođenje stranih investitora u stvari dovođenje stranog kapitala u našu državu sa tim vam može Klaster pomoći da obezbjedi sve potrebno a to je kompletnu službu, tim stručnjaka ,adekvatne dokumente , prostore ,zemljišta , istraživanja tržišta i tako dalje.
a) Dolazak investitora iz Evropske unije do sada je često puta jako loše primljeno i odradjeno od strane naših političkih vrhova. U stvari radilo se na taj način da su pojedinci htjeli nekakvu korist od tih ljudi da se “ugrade” ili da ih “reketiraju” umjesto da se radi na taj način kako da se stvore uslovi za nesmetano ulaganje kapitala stranaca i Dijaspore i obezbjedi im se tržište. U stvari kako da se obezbjedi radna snaga , tako da se obezbjede materijali u stvari neka sirovina koja je potrebna za njih.
b) Sami posrednik koji može da dovede određenog investitora u našu zemlju može od toga da ima dosta velike koristi pogotovo finansijske. Suština svake priče je ta da se može istražiti naše terene u stvari naše tržište šta može da mu pruži i kako može da im se obezbjede kvalitetni uslovi za rad , razne dokumentacije , dozvole ,struju i vodu i radnu snagu i sve ostalo. I naravno da se obezbjede posticajna sredstva i na koji način može da se radi.
c) Više puta se čuje od tih istih ljudi u Evropskoj uniji da ne žele da investiraju u našu zemlju zato što nemaju adekvatnu podršku lokalnih opština i preduzeća u stvari lokalnih firmi koje bi mogle da sarađuju s njima i na taj način apsolutno ne žele da ulažu jer je to za njih veliki rizik. Najviše se boje sabotaže i nekih političkih pritisaka (i reketiranja) zato treba sarađivati sa njima na jedan lijep način i ponuditi im sva riješenja i da se udružimo u zajedničkom poslu u stvari da obezbjedimo ono što je njima potrebno a i oni nama.
a) Šta to znači – znači da sam Klaster koji ima stotinjak do dvjesta firmi u sebi mnogo lakše prolazi na velikom Evropskom tržištu gdje imaju skriveni troškovi za određene manje firme. Nastupanje kao jedna velika zajednica mnogo je bezbjednije u stvari lakše je obezbjediti i same klijente a recimo kod velikih sajmova može da nastupi jedan Klaster kao zajednica u stvari zajednica stotinjak firmi i sa kojim se enormno smanjuju troškovi izlaska na sajam a obezbede se nova tržišta novi ljudi i na kraju toga i velika i zarada.
b) Još jedan veliki benefit rada kroz Klaster je to što se tiče samih troškova i što se tiče samih licenci i određene dokumentacije. Mnogo je lakše sarađivati sa nama koji možemo da brojimo koliko god hoćemo članova nego sarađivati sa pojedincima gdje oni moraju jednostavno uvijek razgovarati i uvek prepravljati neke stvari. Evropska unija je ogromno tržište koje diktira određene kvalitete i kvantitete gdje može klaster odgovoriti mnogo brže nego bilo koje drugo preduzeće.
c) Pošto svi znamo da se tržišta mijenjaju u stvari da tržište jednostavno dišu nekad je potreba veća nekad je manja prednost u tome da imate što više različitih proizvoda od hrane od metalne industrije drvne industrije i svega ostalog da možete nastupiti kao jedan ogromni katalog gdje možete ponuditi svoje proizvode i
plasirati ih na inostrano tržište. Tu postajete veći igrač i mnogo ozbiljniji zato što imate ogromne komponente koje se mogu uključiti u razne kompanije.
d) Sami klaster može i hoće da radi javne tendere i konkurse po raznim zemljama EU-a i Balkana gdje ima puno pravo da to radi pošto već sad imamo članove koji su iz Evropske unije i sa tim se može uključiti mnogo više ljudi mnogo više firmi i ponuditi kompletan katalog / paletu usluga i proizvoda toga što nudimo. Postoje javni i privatni tenderi gdje se može nastupati kao jedna velika zajednica ili holding i sa tim povećati samu proizvodnju i zaradu.
a) Šta je brendiranje – to je nešto što smo u jednoj državi imali , mnogo toga danas nažalost nemamo. Brendiranje je podizanje imena da li to bilo jedno ime ili više kompanija. Mi moramo pod hitno da uklopimo što više kompanija u taj posao da bi mogli sa jednim ili dva eventualno do 5 brendova da uklopimo što više kompanija u taj posao da bi mogli sa jednim ili dva eventualno do 5 brendova nastupiti na velikom tržištu Evropske unije i naravno na tržištu Ex-Jugoslavije.
b) Svi mi poznajemo takozvane zapadne brendove nažalost i mnogo ljudi koristi njihove brendove jer oni su jedini trenutno jaki na tržištu. Da bi osnovali svoj brend i da bi ga promovisali treba imati što više kompanija i trebamo uložiti u reklamu i marketing mi trebamo pripremiti određene stvari da bi to išlo kako treba. Problem nastaje tu što kad napravimo male brendove lokalne , postoje tu i oni veliki ,jednostavno mali teško se probijaju a udružiti više tih malih brendova više malih imena možemo napraviti sve pod jednim krovom tj. našim Klasterom i kad dođe do potrebe za plasmanom u određenu zemlju vi imate nešto veće gdje možete dobiti lakše papire u stvari možete lakše dobiti licence i sve ostalo preko Klastera i da se može to promovisati na tržištima EU i Balkana.
c) Kako promovisati novo-nastale brendove na taj način da se uključi naša dijaspora i naši posrednici i da se uključi naravno i strane kompanije to je sa jedne strane , a sa druge strane je nastupanje na raznim sajmovima gdje možemo zajedno promovisati na stotine kompanija i dizati svoj brend na onaj način na kako se mi dogovorimo da bude adekvatan i da to ima glavni smisao. A to je da poveća prodaju i povećati kvalitet zaradu i profit . Sami brend ne mora da bude samo hrana ne mora da bude samo industrija drveta Ne mora da bude samo građevinarstvo može da bude zajednički brend koji može da predstavlja mnogo toga i da na kraju ima neki smisao i da se može sva regija možda i država s tim da sa ponosi.
d) Sa brendiranjem se otvore nova tržišta i naravno sa tim se mnogo više može zaraditi. I sami brend nije bitno ime koliko je bitno da stanu kompanije iza toga koje mogu da urade sve što je potrebno da to bude nešto ispravno i nešto kvalitetno. Kad se sjeti starija generacija koliko smo imali brendova u bivšoj državi onda znaju da tada je to nešto vredilo i to vrijedi i danas Ali nas uvek svađaju i prave nas pomalo glupim određeni ljudi koji apsolutno nemaju veze sa biznisom i nemaju veze sa potencijalom koji postoji na ovim terenima.
e) Sa zaštitom koju dobijate pod pojmom “brend” znači – da morate da radite tu kvalitetu i da imate sa tim ono što je najbitnije za svakoga manjeg privrednika i poljoprivrednika da imate tržište da imate zaštitu toga imena i tog proizvoda. Ako radite sve sami jednostavno ste izloženi velikim igračima izloženi ste onome što je dosta bitno a to je njihovoj manipulaciji kako da mogu da uguše manje proizvođače. Zato je potrebna velika saradnja njih i srednjih firmi naravno i većih gdje bi se mogao napraviti dobar brend da se rade nova tržišta i nova priča.
a) Izvoznom evropskom tržištu potrebno je dosta toga pogotovo licence koje traže određene države a i sama Evropska unija. Mnogo je lakše jednome Klasteru da to napravi za ljude koje oni predstavlja kao svoje članove i da im obezbjedi adekvatne licence koje mogu da posluže u svim tim zemljama.
b) Pošto te licence koštaju i nisu baš toliko jeftine manji proizvođači u stvari manji privrednici ne mogu da sebi baš to ni priušte. Naš cilj je da uradimo ono što je potrebno – da mogu ljudi da izvoze i šire svoje tržište na nešto brži način bez kakvih usporavanja i prepreka . Velika je problematika kod same hrane pogotovo kod proizvoda koji su prerađeni tu dolazite do određene licence koje trebate imati i nisu baš toliko ni jeftine kao što treba imati i adekvatne testove i sve ostalo da bi to išlo na način koji je postavila Evropska unija.
c) Sama testiranja i same licence mogu da se obave na dosta jeftiniji način zato što stoji kompletna organizacija u našem Klasteru koja može da obezbedi preko bilo koje laboratorije i preko bilo kojeg ministarstva potrebne licence treba da se tako radi to mnogo brže jer se todoživljava kao veća institucija u stvari veća kompanija.
a) Tržište zdrave hrane i ljekobilja je ogromno u samoj Evropskoj uniji i konstantno je potreba za novim proizvodima i većim količinama. Mi imamo veliku sreću što imamo dosta zemlje koja nije zagađena u stvari ta zemlja koja je godinama korištena kao pašnjaci ona je idealna za uzgoj ljekobilja. Zdrava hrana se može proizvoditi na našim prostorima dosta jeftinije nego u drugim zemljama sa adekvatnom mašinerijom i sa adekvatnim znanjem.
b) Problem zdrave hrane i ljekobilja su tehnologija i mašinerija jer te mašine koje se upotrebljavaju nisu baš jeftine i naši proizvođači teško dolaze do sredstava da to kupe jer sama proizvodnja upotrebljava dosta manje preparata i
dosta više obrade zemljišta u stvari onoga što se nekad zvalo okopavanje a danas sve to rade kroz mašine ne rade se ručno jednostavno pošto su ruke postale preskupe. Sam Klaster može obezbjediti određene mašine ili da ih kupi pa ih iznajmi našim proizvođačima ili da obezbjede ta sredstva i određene fondove gdje se može dobiti to
jeftinije i kvalitetnije.
c) Sama potraga za tržištem može da se radi kroz posrednikemože da se radi kroz marketing a može da se radi direktna. Sam Klaster nudi baš to da ne idete sami na jedno veliko tržište gdje se jako teško probija kroz svu tu
dokumentaciju i administraciju koja vam zagorčava život. I ako idete sami to vas košta mnogo više para jer jednostavno sama papirologija u stvari samo otkrivanje tržišta košta a naši ljudi uveliko znamo svi da nemaju baš tolika sredstva koja imaju poljoprivrednici u Evropskoj uniji.
d) Kad pričamo o zdravoj hrani u samoj našoj državi isto fali same te hrane a kad pričamo za Evropsku uniju govorimo zbog toga što su tamo jednostavno ljudi koji imaju dosta dublji džep i mogu da sebi priušte određene artikle u stvari određene “Bio” proizvode i zato je mnogo lakše plasirati na tržište koje ima ogromnu potrebu za tim.
e) Udruživanje u našem Klasteru vam obezbjedjuje zajedničko tržište zajedničku saradnju jeftiniju proizvodnju jeftiniju edukaciju i proširenje tržišta i još onu najbitniju stvar a to je da obezbjedimo ljude koji rade vani da mogu da ulažu u takvu proizvodnju gdje se može vidjeti unaprijed koliko se može zaraditi.
a) Svi koji se bave bilo kakvom privredom ili poljoprivredom znaju da tehnologije su
one najbitnije stvari u svemu da li to bila određena mašina da li je to bilo određeno
znanje sve se na kraju plaća. Sami Klaster može da obezbjedi finansiranje ili kupovinu određenih mašina pronalaženje tih mašina da li to bile nove ili polovne. I naravno edukaciju ako je potrebna na tim mašinama u stvari na tim novim tehnologijama.
b) Veliki problem ustvari muče muku naši poljoprivrednici koji rade sa baš starom
tehnologijom i ne mogu da sebi priušte novu i bolju. Svi znamo da je problem u tome što jednostavno nema dovoljno sredstava i što se nema sluha kod određenih kupaca ili nakupaca koji uništavaju samu poljoprivredu to se isto dešava u samoj privredi gdje jednostavno ljudi ne mogu da kupe određene mašine koje bi njima olakšale posao ubrzali proces rada i s tim naravno zaradili više para.
c) Klaster je tu da obezbjedi sve to što je potrebno , da se nove tehnologije uključe u proces rada da li poljoprivrede ili privrede i da sa tim ojačaju svoje članove da imaju veću zaradu i olakšan posao. Za određene kredite treba pisati programe za određene podsticaje isto tako i zato stoji Klaster svima na raspolaganju da može da obezbjedi određena znanja da može da olakša svim članovima svoj posao.
a) Što se tiče zajedničkog izlaska na javne tendere nebitno u kojoj državi mnogo je lakše raditi kad je Klaster mnogo veći i mnogo više ima i proizvođača i samih građevinskih firmi koje mogu da rade sve poslove koji se nađu na samim tenderima. Zato treba naglasiti da par hiljada tendera koji se pojave svakih par mjeseci treba izaći na njih što više. Suština izlaska na što više tendera je u tome da naši kooperanti dobiju sve papire i da im se proslijedi dokumentacija . Njima će to u stvari naš stručni tim to da proslijedi i ona se bukvalno šalje na same tendere.
b) Mi dosta puta čujemo na našim prostorima da su neki tenderi pripremljeni za određene ljude i tako dalje ,da
ti ljudi jednostavno dobiju tender zato što imaju neko poznanstvo jednostavno dobiju tender zato što imaju neko poznanstvo ili čak možda su nekome stavili deblju kovertu u džep. Određeni tenderi imaju jednostavno tolike kriterijume zahtjevne poput recimo građevinskog sektora koji traže određenu mašineriju koja treba da se ima za izgradnju nekoga puta ili nekog objekta i zato je mnogo teže manjim firmama da uopšte rade taj posao jer ne mogu da izađu apsolutno na tender pošto nemaju recimo ni pola tih stvari što se traži. tu vam pomogne Klaster u tome jednostavno jer svi smo
za jednoga jedan je za sve i tako je ta priča zaokružena gdje se može mnogo više uraditi što se tiče javnih tendera kao i privatnih .
c) Tenderi imaju dosta toga zanimljivog pogotovo što se radi dosta toga sa određenim IPA fondovima ili GEFF fondovima ili ostalim Evropskim fondovima i suština je toga da se tu mogu dobiti posticajna sredstva i još mnogo toga. Zato vam je potrebno imati poverenje u tim (Klaster) koji može da obezbjedi određenu dokumentaciju kako bi se moglo nastupiti na svim našim tržištima sa jednim glasom u stvari sa glasom Klastera gdje može da obezbjedi mnogo više posla za ogroman broj svojih članova.
© 2024 All Rights Reserved Synergy Balkan&Europe, Web design by Web Creative Studios